ИЗВОР - стаменковицдусан.филес.вордпресс
Добричево је најмлађе насељено место у Општини Ћуприја, а налази се на само 5 километара од града, према српској светињи Манастиру Раваници. “Постоји неколико предања о настанку села, која говоре да је на месту данашњег Добричева постојало село Добротијан или Добротеси, које се помиње у Раваничкој повељи из 1381. године. Међутим не постоји довољно прецизних података који би тадашње место могли да повежу садашњим Добричевом.
Добричево је настало средином 19. века, тачније 1852. године, када је на том месту основана Државна ергела, прва у Србији, која је отворена 1852. године. Према мишљењу историчара назив Добричево је изведен из израза “добра земља”, с обзиром на то да је земљиште у том делу ћупријске Општине јако плодно. Оно што је занимљиво је да су први коњи доведени у Ергелу Добричево 1853. године, из Цариграда, а разлог отврања ергеле управо на том месту је постојање Коњичке касарне од 1837. године, тако да је Добричево изабрано с разлогом за отварање прве ергеле”, каже Стефан Стаменковић, историчар из Ћуприје. Постоји једна занимљивост која је везана за Добричево, а то је су Липицанери, коњи који су се ту узгајали, дати на поклон етиопском цару Хајле Селасију од стране председника бивше Југославије, Јосипа Броза Тита, 1959. године.
Године 1892. Добричево је постало државни Сточни завод, а поред стоке гајиле су се ратарске, повртарске и воћарске културе. Пољопривредно добро је створило и утицало на развој целог насеља. Значајна личност, према мишљењу историчара Стефана Стаменковића, је коњички мајор Бранко Васиљевић, који је шездесетих година 19. века, био управник Ергеле у Добричеву. Стаменковић истиче да је коњички мајор Васиљевић био велики јунак Српско – турских ратова пд 1876 до 1878. године. 1874. године основан је огранак Кола јахача “Књаз Михајло”, захваљујући постојању Добричева и Хиподром се налазио у Ћуприји, иза касарне.
Такође, Стаменковић каже да је Добричево било дестинација разних екскурзија ђака и студената из целе земље.
Стручни консултант: Стефан Стаменковић, историчар из Ћуприје.