Скулптура из 1890. године

Време пролази ма колико ми желели да га зауставимо или да се вратимо уназад.

Давне 1893. године Велико Поморавље је задесио снажан земљотрес. Земља се отварала, вода се мутила. Рушиле су се куће.

У Ћуприји је страдала једноспратница Окружног начелства која се налазила у кругу данашње касарне. И многе друге куће су оштећене, иако су биле направљене углавном од блата и сламе. Једино је остала нетакнута велелепна зграда основне школе у главној улици.

У Србији су након Првог српског устанка почеле да се оснивају школе. Међу првима је била и она у Ћуприји. Налазила се у кафани.

Права основна школа је почела са радом давне 1833. године. То је данас основна школа „Ђура Јакшић“, која је једна од најстаријих школа у целој Србији. У скоро два века постојања селила се из зграде у зграду. Најпре је била у делу кафане поред цркве, па у делу суда, па у делу општинске зграде, све док није направљена данашња наменски школска зграда 1890. године.

Овако лепу школску зграду је саградила локална власт у Ћуприји. Мислило се на генерације наредног века и није се цицијашило. Архитектонски изглед школе је био раван здањима у евопским престоницама.

Одговор Министра просвете упућен Суду општине града Ћуприја 08.11.1896. године

Покушај да се зграда преда држави како би се у њој отворила државна гимназија није успео 1896. године. Тек 1909. година у њој су почели да се школују и „мали матуранти“ који су похађали тада приватну гимназију.

Додуше, ваља напоменути да је некада основно образовање подразумевало само школовање до четвртог разреда, а од петог од осмог разреда је била гимназија. Потпуна гимназија је школовала ђаке осам година, па се полагала мала и велика матура.

Зграда општине – разгледница из 1922. године Основна школа и гимназија – снимљено око 1930-1934. године

Велики рат, као и Други светски рат, донео је проблеме јер је школска зграда постала касарна за окупаторску војску. Прво масовно погубљење у Србији било је у септембру 1941. године када су на северном зиду школе немачки војници стрељали припаднике Ћупријско-параћинске партизанске чете. Ту се сада налази барељеф на коме не постоји ниједно идеолошко обележје, само су стиснуте песнице у знак отпора непријатељу.

Барељеф на школском зиду

Након Другог светског рата ђаци су ишли преко висећег моста на Раваници на спортске терене поред реке. Ту је била и спортска сала смештена у згради прве електричне ћупријске централе. Школа је имала и свој економат, па и малу штампарију. Када је на том месту сазидана велика спортска хала ђаци су добили своју „Школицу“ – монтажни објекат који је порушен приликом бомбардовања Ћуприје 1999. године. Сутурен зграде Републичког фонда ПИО је био адаптиран за потребе школе, ту су се налазили кабинети за физику, хемију, техничко образовање, трпезарија, стоматолошка ординација…

Ђачки лист из школске штампарије

Мало је познато да је најстарија основна школа у Ћуприји мењала име током свог постојања. Између два светска рата школа је носила име „Краљица Марија“. Доласком комуниста на власт име школе је промењено у „Ђура Јакшић“.

Данас је зграда основне школе „Ђура Јакшић“ најлепша у Ћуприји. Ко би рекао да је сазидана крајем деветнаестог века, пре 130 година (1890-2020), настављајући традицију школе која је формирана давне 1833. године.

Време ће да покаже да ли ће у школској згради да остану ђаци, јер је у Ћуприји све мање деце. Можда ће да утихне школско звоно па ће учионице да приме музејске експонате, можда …

Када дође 2033. година и прослава јубилеја 200 година од настанка прве праве школе у Ћуприји, неки нови клинци наставиће оно што су старије генерације започеле.

Ћуприја између два светска рата – снимљено око 1934. године

Аутор и стручни консултант: Душан Стаменковић

Пројекат помаже Општина Ћуприја по Конкурсу за суфинансирање пројеката у области јавног информисања за 2024. годину.