Црква Светог Ђорђа у Ћуприји спада у ред најстаријих објеката чија се изградња везује за делатност великог државника Милоша Обреновића.
Према легенди, иницијатива за изградњу цркве у Ћуприји у време када је извршено исељавање Турака из Поморавља, дошла је управо од кнеза Милоша. Наиме, стицајем несрећних околности, у околини Ћуприје је августа 1833. године, преминуо велики јунак српских устанака из прве половине 19. века – чувени Цинцар Јанко Поповић. Како у Ћуприји у том тренутку није постојала црлва, виђеније личности су носили на опело у оближњи Манастир Раваницу, а затим враћали и сахрањивали у Ћуприји. Слична је сутуација била и са покојним устаничким војводом Цинцар Јанком. Тој сахрани и читавој поворци присуствовао је и кнез Милош који се на врелом августовском сунцу добро уморио и ознојио и по повратку из Раванице обележио место где ће се градити прва црква у Ћуприји, у близини ушћа реке Раванице у Велику Мораву. Званична историографија се донекле слаже са горе наведеном причом која се приповеда деценијама. Према доступним подацима изградња Цркве Светог Ђорђа у Ћуприји, јесте започета 1834. године, али је до завршетка изградње највероватбије дошло 1836.-1837. године. Занимљиво је да су ћупријска и параћинска црква грађене у исто време. Са друге стране, по спољашњој композицији ћупријска црква највише подсећа на јагодинску цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, изграђену неколико година раније. Звона за ћупријску цркву донета су 1838. године.
Место на коме је изграђена црква, налази се у непосредној близини некадашње турске џамије. Црква је грађена од клесаног камена и непечене цигле. Подигнута је као једнобродна базилика са придодатим певничким апсидама, на полуобличаст свод прекривен на две воде. Масивни зидови дебљине и до 1,20 метара, изнутра су ојачани са по три вертикална приљубљена стуба, који се под сводом спајају слепим аркадама. Олтарска апсида је изнутра наглашена нижин сводом у односу на свод црквене лађе. Иконостас је изграђен од дрвета и њега је осликао познати “парох и молер” Милија Марковић највероватније 1837. -1838. године. Према неким подацима, звоник у порти цркве изграђењн је тек 1900. године, према нацрту познатог архитекте Милорада Рувидића. Изнад улазних врата налази се икона Светог Георгија, а полукружни вод изнад врата украшен је орнаментом који је очуван до данас. До образовања Браничевске епархије 1922. године, ћупријска црква је припадала Београдској архиепископији. Црква је фрескописана тек 1983. године, руком академског сликара Драгомира Јашовића. Помоћни објекти у порти цркве, попут административне зграде и сале изграђени су 1995. године. Комплетна рестаурација крова и спољне фасаде извршена је 2003. године. Можда најпознатија која се венчала у храму Светог Ђорђа у Ћуприји, јесте чувени научник Јосиф Панчић, који је, према расположивим подацима, оженио Људмилу, ћерку инжењера барона Франца Кордона далеке 1849. године.
У време обележавања 550 година од Косовског боја, 1939. године у Ћуприји и Поморављу је сниман играни филм о Косовској бици. Занимљиво је да су управо у порти Цркве Светог Ђорђа снимане сцене “причешћа Лазареве војске у Самодрежи цркви” у којима су свештенике играли прави ћупријски свештеници.
Стручни консултант и сарадник: Стефан Стаменковић, историчар и директор Установе културе “Ћуприја”
