Данас су у сали за састанке Општинске управе Општине Ћуприја, потписани уговори, у оквиру Пројекта „Директно укључивање грађана“, који омогућава непосредно учешће грађана, заједно са локалном самоуправом, у решавању проблема локалних заједница. Уговоре је потписао Јовица Антић, председник Општине Ћуприја.
Реч је о следећим пројектима: “Прилазна рампа са стазом за инвалиде за стадион Шаранче МЗ Мијатовац”, “Уређење подлоге за бину у Дому културе у Јовцу”, “Пољанче Славија” и “Стадион Раднички”.
„Општина Ћуприја је у сарадњи са Организацијом “Helvetas”, која сарађује са швајцарском Владом, реализовала Пројекат који се зове “Директно учешће грађана”. Идеја и циљ овог пројекта били су да се грађани сами питају за шта ће се трошити средстава из буџета, прикупљена по основу пореза на имовину. Пристигло је пет предлога пројеката од којих смо решили да финансирамо четири, јер је један имао формалне недостатке”, рекла је данас Весна Станковић, начелница Одељења за локалну пореску администрацију. Она је такође истакла да су грађани сами одлучивали о пројектима и да је то испоштовано од стране локалне самоуправе, чиме је како је нагласила, учињена права ствар.
Према информацији коју смо добили у Диспечерском центру ћупријске Електродистрибуције, у четвртак, 24. августа, због планираних радова на мрежи, у времену од 10 до 10 сати и 30 минута, без електричне енергије биће Тереково насеље, Кафилерија, “Елмос”, “Тибет мода и “Графотекс”.
Од 10 и 30 до 11 часова , без струје ће остати насеља Баштовани и Тоња, затим
Остриковац, Јовац и Дворица, као и Фарма “Ћурић” и млин у Јовцу.
У четвртак, 24. августа, због планираних радова на мрежи, у времену од 11 до 11 сати и 30 минута, електричну енергију неће имати Минелово насеље, предузећа “Бомит – Р”, “Тодосијевић”, “Ракић” и бензинска пумпа “РМ”.
У времену од 11 и 30 до 12 сати, без струје ће бити Индустријска зона Ћуприја, “Змич” и предузеће “Фека Аутомотиве”.
Такође, у четвртак, 24. августа, због планираних радова на мрежи, без електричне енергије, у времену од 12 до 12 часова и 30 минута, биће Индустријска зона Параћин “Змич”.
У организацији Установе културе “Ћуприја”, у петак, 25. августа, у Амфитеатру Моравског парка у Ћуприји, биће изведена представа за децу “Чизма мачку чува”, Градског позоришта из Јагодине. Представу је режирао Петар Митић, а рађена је по тексту Пеђе Трајковића.
Почетак је у 18 сати, а улаз је слободан.
Према информацији коју смо добили у Диспечерском центру ћупријске Електродистрибуције, у среду, 23. августа, због планираних радова на мрежи, у времену од 10 до 10 сати и 30 минута, без електричне енергије биће насеља Распутница и Везировац, Батинац, НИП - “Спасић”, кланица “Несторовић”, “Мерила Распутница”, “Феропродукт” и млин “Шампион” у Батинцу. Од 10 и 30 до 11 сати, струју неће имати Предузеће “Галфан”, “Еуро Фибер”, фарма стоке “Мића Брица” и “Царичин град”.
Такође у среду, 23. августа, у времену од 11 до 11 часова и 30 минута, без електричне енергије биће улице: Саве Ковачевића, Моравска, Мостарска, Војводе Степе, Владимира Назора, Раде Миљковић, Браће Нешић, Краља Петра првог, Косовска, Југословенска, Краљевића Марка, Душанова, Церска, Железничка, Максима Горког, Војводе Мишића, Војводе Путника, Страхинића бана, Дамњана Максића, Милоша Обилића, Бошка Југовића, Југ Богданова, Булевар Војске Србије, Филипа Вишњића, Војводе Бојовића, Петра Добрњца, Банатска, Кнеза Милоша, Кнеза Михајла, као и насеље “Бара” и предузеће “МИП-ТИМО” и “ЖТП”.
У времену од 11 и 30 до 12 сати, струју неће имати улице: Димитрија Туцовића, Милутина Бојића, Босанска, 4. јула, Косанчићева, зграде “Виле” и преко пута ливнице, Благоја Паровића, Колонија Фабрике шећера, Космајска, Вукице Митровић, Железничка, Кнеза Милоша – од Славије до краја, Добојска, Боривоја Велимановића, Милосава Здравковића, Петра Добрњца, Миленка Стојковића, Челопечка, Банатска, као и предузећа “МИП Процесна опрема” и “МИП РШВ”.
У среду, 23. авуста, због планираних радова на мрежи, без електричне енергије од 12 до 12 часова и 30 минута, ће остати Минел 2.
У организацији Мото асоцијације Србије, данас је из Горњег Милановца, преко Ћуприје и Ниша, до грчког града Литохора, кренуо 19. Међународни туристички мото рели, у хуманитарне сврхе. Један од организатора хуманитарног релија је и Саша Ристић из Мото клуба “Iron Bridge” из Ћуприје, а поред бајкера из овог мото клуба, у хуманитарном релију учествује 80 бајкера из Србије, као и гости из Хрватске и Словеније, који су прикупили новчану помоћ од котизације учесника. Прикупљена помоћ биће уручена хуманитарној Фондацији “Буди хуман”, а намењена је лечењу болесне деце у Србији.
Резултатом 6:0, фудбалери Фудбалског клуба “Морава 1918” из Ћуприје, данас су на Градском стадиону “Александар Аца Петровић” у Ћуприји, победили екипу Фудбалског клуба “Кушиљево” из Кушиљева. Утакмица је одиграна у оквиру првог кола Зоне “Запад”.
ОДРЖАНА 14. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ ЋУПРИЈА ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ
Данас је одржана 14. седница Скупштине општине Ћуприја сазвана по хитном поступку, на којој је разматран и усвојен предлог Одлуке о изменама и допунама Одлуке о буџету Општине Ћуприја за 2023. годину. У образложењу је наведено да је обим буџета повећан за износ од 79.833.000 динара по свим изворима финансирања, од чега је 54.778.000 из средстава буџета, док је остатак из других извора финансирања. У приходном делу очекиван је раст пореза на доходак, добит и капиталне добитке, пореза на имовину, донација и помоћи од међународних организација, трансфера и примања од продаје непокретности. У образложењу ове одлуке такође стоји да је Општина Ћуприја код ЕУ ПРО ПЛУС Програма, на Јавном позиву за пројекте пословне инфаструктуре, тако да је за пројекат Изградње дистрибутивне трафостанице у Индустријској зони “Минел” одобрен износ од 168.547 евра, уз учешће локалне самоуправе од 15 одсто, а пројекат ће бити реализован до краја ове ове године. Решењем о распореду и коришћењу средстава за суфинансирање израде развојних докуманата региноналног развоја, кроз Програм кабинета министра без портфеља, задуженог за координацију равномерног регионалног развоја, Општини Ћуприја је прихваћен Пројекат “Израда пројектно-техничке документације реконструкције општинског пута од Индустријске зоне “Добричево” - Ћуприја до Ресавице – село Деспотовац”, у укупном износу од 7.583.000 динара. То је прва фаза пројекта, чија ће реализација почети у 2024. години. Одборници Скупштине општине Ћуприја данас су разматрали су и усвојили предлог Одлуке о остваривању права на доделу бесповратних новчаних средстава за ученике основних школа на територији Општине Ћуприја за школску 2023/2024. годину. Према овој одлуци, родитељи свих ученика основних школа са територије општине на почетку ове школске године, добиће по десет хиљада динара за набавку уџбеника. Породице са више основаца право на новчану помоћ оствариваће за свако појединачно дете, а захтеви за доделу бесповратних средстава биће подношени Општинској управи до 30. септембра. Родитељи, уз попуњен захтев и обрасце који ће се налазити на званичном сајту Општине Ћуприја, приложиће очитану копију личне карте, копију картице текућег рачуна и потврду школе – за свако дете понаособ – да у школској 2023/2024 похађа редовну наставу.
Образлажући предлог Нинослав Ерић, народни посланик и председник Скупштине општине Ћуприја истакао је да ће по први пут сваки ћупријски основац добити по 10 хиљада динара за набавку уџбеника или другог школског прибора и уз исто толико новца колико ће стићи из државне касе, почетак нове школске године ће за родитеље бити много лакши. Ово нам је омогућила, подвукао је Ерић ,одлична реализација буџета па се за првих седам месеци у општинску касу слило 725 милиона што је за 120 милиона више него претходне године. Ерић је најавио и нове значајне инвестиције пре свега апострофирајући реконструкције вртића „Шећерко“ и Основне школе „13 октобар“.
На данас одржаној 14. седници Скупштине општине Ћуприја, сазваној по хитном поступку, разматран је и усвојкен предлог Одлуке о одређивању назива трга на територији насељеног места Ћуприја, а у образложењу је наведено да ће улица Раде Симоновић убудуће носити назив “Трг академика Драгослава Михаиловића”, у част нашег познатог књижевника Драгослава Михаиловића. Такође, биће подигнуто спомен обележје и отворен легат књижевног стваралаштва академика Драгослава Михаиловића. Одборници су данас разматрали и усвојили предлог Одлуке о приступању иради Програма развоја туризма дестинације Деспотовац – Параћин – Ћуприја, а циљ израде овог програма је да се допринесе одрживом развоју територије. Разматран је и усвојен предлог Одлуке о приступању изради Плана развоја Општине за период 0д 2024. до 2030. године. Данас су разматрани и усвојени предлози одлука о отуђењу грађевинског земљишта у јавној својини због изградње производних објеката. Реч је четири парцеле на потесу индустријска зона, укупне површине 5,4 хектара, на којима ће бити подигнути објекти индустријске намене.
Поред осталог на данашњој 14. седници Скупштине општине Ћуприја, сазваној по хитном поступку, одборници су разматрали и усвојили извештај заједничке комисије општина Ћуприја и Параћин о сарадњи у експлоатацији, одржавању и инвестицијама на главном водоводу извориште Света Петка, са кога два града добијају највеће количине воде.
Такође, данас је разматран и усвојен предлог Одлуке о изгледу и употреби грба и заставе Општине Ћуприја.
Одржавањем помена иванковачким јунацима, интонирањем Химне “Боже правде”, полагањем венаца крај споменика Миленку Стојковићу, уз државне и војне почасти, данас је на локалитету “Шанчеви на Иванковцу” код Ћуприје, обележена 218. годишњица Боја на Иванковцу. Венце су положили Милош Ковачевић, вршилац дужности помоћника министра за рад, запошљавање, бораачка и социјална питања, представници Војске Србије, Јовица Антић, председник Општине Ћуприја, представници СУБНОР-а, као и борачких организација.
Државну церемонију су организовали Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција Ослободилачких ратова Србије и Општина Ћуприја.
"На месту на коме данас стојимо постаљен је први темељ српске државе, поставила га је чета устаника под вођством војвода Миленка Стојковића и Петра Добрњца. Наредне темеље укопаће устаничка војска подно зидина Београда, на Мишару, Чегру, на Делиграду и све те темеље, као и вековима уназад и деценијама касније, добро ће залити сопственом крвљу. На тим темељима Милош Обреновић ће неколико година касније, почети да подиже Српску државу, држећи у једној руци сабљу да је од напасника брани. Зато темељи ове наше државе и данас стоје јако чврсто, нису се померили иако је рушитеља и насилника вазда било”, истакао је данас Јовица Антић, председник Општине Ћуприја, поводом обележавања 218. годишњице Боја на Иванковцу. Председник Антић је такође рекао да је прва победа српских устаника над регуларном војском Османлијског царства, дала српској револуцији неопходан замах. “Србија је кренула у пут ослобођења, афирмације националног идентитета и стварања сопствене државе. На нама је да тај слободарски дух који се на овом месту и те како осећа и даље негујемо, да Иванковац, Мишар, Чегар и сва та наша света места буду учионице историје”. То је дуг устаницима”, нагласио је председник Антић.
Присутнима се потом обратио Милош Ковачевић, вршилац дужности помоћника министра за рад, запошљавање, бораачка и социјална питања, “Вођи Првог српског устанка вожду Карађорђу Петровићу и његовим храбрим устаницима је првима пошло за руком да поведу тадашњи народ у устанак проти Османлија у читавој тадашњој Европи, али су они такође створили прве институције модерне Српске дртжаве. Зато би Србија требало да се сећа и вожда Карађорђа и многих других својих великих синова и јунака као што су били Миленко Стојковић и Петар Добрњац, који су имали кључну улогу у победи у Боју на Ивакковцу. Они су се борили да бисмо ми њихови потомци могли да живимо у слободној и независној Србији. Која ће сама одлучивати о томе шта ће и како ће да ради, какву ће политику да води, како ће да се развија, шта ће да гради и у шта ће да се уложи. Важно је да градимо културу сећања да би наша деца знала ко су, шта су и колко је поносно и лепо бити Србин”, истакао је данас поводом обележавања 218. годишњице Боја на Иванковцу, Милош Ковачевић, вршилац дужности помоћника министра за рад, запошљавање, бораачка и социјална питања.
У програму је учествовла Јелена Качавенда, сопран , која је извела нумеру композитора Корнелија Станковића “Расло ми је бадем дрво”, док је драмски уметник Лепомир Ивковић извео “Монолог Вожда Карађорђа”.
Као и сваке, и ове године уприличено је пуцање из реплике Карађорђевог, трешњевог топа, који је део сталне историјске поставке Музеја “Хореум Марги – Равно” у Ћуприји, везане за Бој на Иванковцу.
На првој наредној седници Скупштине општине Ћуприја, која ће бити одржана већ у петак, треба да буде донета одлука по којој ће родитељи свих ученика основних школа са територије општине на почетку ове школске године добити по десет хиљада динара. Како је предлогом одлуке предвидело Општинско веће, право на бесповратна новчана средства имаће родитељи или законски заступници деце која похађају једну од три ћупријске основне школе. Породице са више основаца право на новчану помоћ оствариваће за свако појединачно дете, а захтеви за доделу бесповратних средстава биће подношени Општинској управи до 30. септембра.
Родитељи, уз попуњен захтев и обрасце који ће се налазити на званичном сајту Општине Ћуприја, приложиће очитану копију личне карте, копију картице текућег рачуна и потврду школе – за свако дете понаособ – да у школској 2023/2024 похађа редовну наставу.
У оквиру осталих тачака дневног реда данашње седнице, донети су и предлози одлука о отуђењу грађевинског земљишта у јавној својини због изградње производних објеката. Реч је четири парцеле на потесу индустријска зона, укупне површине 5,4 хектара, на којима ће бити подигнути објекти индустријске намене.
На крају седнице Општинско веће је разматрало извештај заједничке комисије општина Ћуприја и Параћин о сарадњи у експлоатацији, одржавању и инвестицијама на главном водоводу извориште Света Петка, са кога два града добијају највеће количине воде.
Према информацији коју смо добили у Диспечерском центру ћупријске Електродистрибуције, среду, 16. августа, због планираних радова на мрежи, у времену од 9 до 12 часова, без електричне енергије биће део Паљана - од трафо станице на брду ка центру села.
